Andreja Pejić

Andreja Pejić^{[α 1]} , australijska transrodna manekenka srpsko-hrvatske nacionalnosti poreklom iz Bosne i Hercegovine.

Pejić je rođena 28. avgusta 1991. u bosanskom gradu Tuzli. Njena majka, Jadranka Savić, bosanska je Srpkinja,^[1] a otac, Vlada Pejić, bosanski Hrvat.^[2] Njih dvoje su se razveli pet godina po Andrejinom rođenu. Sem nje, oni imaju i starijeg sina Igora.^[3]

Tokom rata u Bosni i Hercegovini, Andreja je sa bratom, majkom i bakom Danicom pobegla u izbeglički kamp blizu Beograda. Pejić svoje detinjstvo ipak smatra srećnim:^[4]

Ne, bila sam srećna. Kamp je bio zajednica. Zajedno smo išli u školu i imala sam mnogo prijatelja — uglavnom devojčica. Sećanja su prilično bezbrižna.

Nakon boravka u izbegličkom kampu, porodica se preselila u selo Vojska kraj Svilajnca. Andreja je oca prvi put srela sa četiri godina. Njena majka je želela da deca izgrade odnos sa ocem, pa su po mesec dana svakog leta bili sa njim.^[4][5]

Nakon NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999, Jadranka je osećala da njena porodica nije na sigurnom, pa je odlučila da preda zahtev za azil u Australiji. Njen zahtev je prihvaćen, pa su se Pejić, njen brat i majka 2000. preselili u Melburn kao političke izbeglice. Andreja je tada imala osam godina.^[4][5]

Sa trinaest godina, Andreja je počela da ekperimentiše sa izgledom i ponašanjem.^[5] U gradu je ostajala do kasno u noć, a počela je da se farba i šminka. Pustila je kosu, a neke od boja koje je isprobavala su roze, crna i plava, koju i trenutno ima. Završila je srednju školu Juniversiti haj skul u melburnskoj gradskoj četvrti Parkvil, koju je između ostalih završila glumica i pevačica Olivija Njuton-Džon.^[1] Zastupa marksističke stavove, a dodaje da su oni još i ateistički i materijalistički.^[6]

Iako nije sigurno kako je otkrivena Pejićeva sposobnost za manekenstvo, postoje tri moguća scenarija. Prvi je taj da je otkrivena malo pre nego što je napunila sedamnaest godina, a dok je radila u Mekdonaldsu. Drugi je taj da je otkrivena na bazenu, a treći dok je radila na kukuruznom polju. Trenutno, ona radi kao manekenka i za mušku i za žensku odeću.^[7]

Januara 2011, Andreja je učestvovala u revijama Žana Pola Gotjea i Marka Džejkobsa. Maja iste godine, fotografisala se za naslovnicu njujorškog časopisa Dosije žurnal. Kako je prikazana kako skida majicu, a dodatno je imala i uvijenu plavu kosu i šminku, izdavači su ocenili da je fotografija suviše rizična, jer bi čitaoci mogli pomisliti da je u pitanju naga žena. Naslovnica je zamenjena za kupovna izdanja, ali su čitaoci pretplaćeni na časopis dobili originalne primerke.^[8][9]

Jula 2011, Andreja je učestvovala na modnoj reviji Stajlnajt nemačkog modnog dizajnera Mihaela Mihalskog. Tokom septembra 2011, bila je osamnaesti na spisku najboljih 50 muških manekena, a tokom decembra 2012. bila je dvadesetpeti.^[10] Do kontroverze je došlo krajem 2011, kada je Pejića časopis Ef-Ejč-Em proglasila za devedesetosmu najlepšu ženu sveta.^[11] To zvanje je kritikovano kao nepodobno za transrodne osobe,^[12] pa je časopis eventualno otklonio Andrejinu nominaciju i objavio izvinjenje.^[13]

Tokom svoje karijere, sem za američki Dosije žurnal, Pejić se fotografisala za mnoge časopise. Neki od njih su Vog, Njujork i Šen!,^[14] kao i septembarski broj turskog izdanja L'Ofisjela.^[3] U Srbiji se na naslovnici prvi put pojavila januara 2013. u Elu.^[15]

Početkom 2014. je nad njom izvedena operacija promene pola, pre nego što je u julu 2014. izjavila da se smatra ženom.

Andreja Pejić na Wikimedijinoj ostavi