Azocin

Azocin
IUPAC ime
 
(3Z,5Z,7Z)-Azocin
Drugi nazivi Azacyclooctatetraene
Identifikacija
CAS registarski broj 292-65-9 DaY
PubChem[1][2] 6451481
ChemSpider[3] 4953946 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

N=1\C=C/C=C\C=C/C=1

InChI

InChI=1S/C7H7N/c1-2-4-6-8-7-5-3-1/h1-7H/b2-1-,3-1-,4-2-,5-3-,6-4-,7-5-,8-6-,8-7- DaY
Kod: XXRGLCKZBCIEKO-BONZMOEMSA-N DaY

InChI=1/C7H7N/c1-2-4-6-8-7-5-3-1/h1-7H/b2-1-,3-1-,4-2-,5-3-,6-4-,7-5-,8-6-,8-7-
Kod: XXRGLCKZBCIEKO-BONZMOEMBP

Svojstva
Molekulska formula C7H7N
Molarna masa 105.14 g mol−1

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azocin je heterociklično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C7H7N. On se sastoji od nezasićenog osmočlanog prstena sa sedam ugljenika, jednim azotom, i četiri dvostruke veze.[4][5]

Zasićeni ili parcijalno zasićeni azocinski prstenovi formiraju osnovne strukture grupe opioidnih jedinjenje pod nazivom azocini. Ta klasa jedinjenja obuhvata ciklazocin, pentazocin, i fenazocin.

Potpuno zasićeni analog azocina je azokan.

Azocinski prstenovi su prisutni u mnogim prirodnim proizvodima, npr. manzaminska familija morskih alkaloida. Jedno takvo jedinjenje je nakadomarin A, koji sadrži parcijalno zasićeni azocin u svom heksacikličnom kondenzovanom sistemu prstena.

Nakadomarin A

Povezano

  • Benzomorfan

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882. 
  5. ↑ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 

Spoljašnje veze

Portal Hemija