Jednostruki jezičak

Jednostruki trščani instrument je onaj drveni duvački instrument koji koristi samo jednu trsku, jednostruki (prost) jezičak (ital. ancia semplice, engl. single reed, fr. anche simple, nem. einfaches Rohrblatt)^[1] da bi proizveo zvuk^[2].^[3]

Istorijat

Najranije instrumente sa jednom trskom nalazimo u drevnom Egiptu, kao i na Bliskom istoku, Grčkom i Rimskog carstvu. Najranije vrste jednotrščanih instrumenata koristile su idioglotalne jezičke, koji su bili načinjeni i oblikovani na samoj cevi svirale od trske (trščani jezičak je zasečen na delu tela svirale). Mnogo kasnije jednotrščani instrumenti počeli su da koriste heteroglotalne jezičke, gde je trska isečena i odvojena od cevi trske i stavljena na neku vrstu usnika.

Nasuprot tome, na dvotrščanom instrumentu (kao što je oboa i fagot), ne postoji usnik; dva dela trske vibriraju jedna nasuprot druge. Trske se tradicionalno prave od biljke trska i proizvode zvuk kada se duva vazduh na ili kroz njih.

Većina jednotrščanih instrumenata potiču od jednotrščanih idioglotih instrumenata zvanih "memet", nađenih u Egiptu još 2700 pne. Zbog svoje krhkosti, instrumenati iz doba antike nisu sačuvani, ali zato preovladavaju ikonografski dokazi o njima. Tokom Starog Kraljevstva u Egiptu (2778-2723 p.n.e), memeti su oslikani na reljefima sedam grobnica , šest grobova i na piramidama. Većina memeta su bili "dvostruki klarineti"^[4], gde su dve cevi bile vezane ili slepljene da formiraju jedan instrument. Višestruke svirle su korišćene da pojačaju zvuk ili da stvaraju snažan ton sa neznatnim varijacijama u štimovanju među sviralama. Jedna od cevi je obično izdržavala samo ton. Dizajn ovih jednostavnih instrumenata beskrajno je varirao.

Ove vrste "dvostrukih-klarineta" su i danas rasprostranjene, ali su se takođe razvile i u pojednostavljene jednostruke-klarinete i hornpajpe (stari engleski duvački instrument). Savremeni idiogloti pronađeni u Eigptu uključuju arghul ^[5] i zumaru.

Primeri uključuju klarinete, saksofone, i neke gajde.