Месје 87
М87 | |
---|---|
Млаз материје дуг 5000 светлосних година избачен из објекта М87 | |
Подаци посматрања (J2000.0 епоха) | |
Сазвежђе | Девица |
Ректасцензија | 12h 30m 49,4s[1] |
Деклинација | + 12° 23" 26' |
Црвени помак | 0,004233[2] |
Хелиоцентрична радијална брзина | 1266 km/s[2] |
Удаљеност | 16,293 Mpc[3] |
Привидна величина (V) | 8,6 |
Врста | елиптична галаксија |
Величина | 8,30' x 6,6' |
Позициони угао (V) | 170° |
Фотографска магнитуда (Б филтер) | 9,6 |
Остале ознаке | |
NGC 4486, UGC 7654, MCG 2-32-105, CGCG 70-139, ARP 152, VCC 1316, IRAS 12282+1240, 3C 274, Virgo A, PGC 41361 | |
Види још: Галаксија, Списак галаксија |
Месје 87 (М87) је елиптична галаксија у сазвежђу Девица која се налази у Месјеовом каталогу објеката дубоког неба са око 1 трилион звезда. Она је једна од најмасивнијих галаксија у локалном свемиру.[а] Месје 87 има велику популацију збијених звезданих јата - око 12.000 у поређењу са 150–200 који круже око Млечног пута - и млаз енергетичне плазме који потиче из језгра и протеже се у најмање 1.500 парсека (4.900 светлосних година), путујући релативистичком брзином. То је један од најсјајнијих радио извора на небу и популарна је мета како за аматере тако и за професионалне астрономе.
Деклинација објекта је + 12° 23' 26" а ректасцензија 12h 30m 49,4s. Привидна величина (магнитуда) објекта М87 износи 8,6 а фотографска магнитуда 9,6. Налази се на удаљености од 16,293 милиона парсека од Сунца. М87 је још познат и под ознакама NGC 4486, UGC 7654, MCG 2-32-105, CGCG 70-139, ARP 152, VCC 1316, IRAS 12282+1240, 3C 274, Virgo A, PGC 41361.
Историја посматрања
Године 1781, француски астроном Шарл Месје објавио је каталог од 103 објекта који су имали небулозан изглед као део списка намењеног идентификацији објеката који би се иначе могли помешати са кометама. У каснијој употреби, сваки унос у каталогу имао је префикс „М“. Тако је М87 био осамдесет седми објекат наведен у Месјеовом каталогу.[7] Током 1880-их, тај објекат је укључен као NGC 4486 у Нови општи каталог маглина и звезданих јата који је саставио данско-ирски астроном Јохан Дрејер, а који је он засновао првенствено на запажањима енглеског астронома Џона Хершела.[8]
Године 1918, амерички астроном Хебер Картис из Ликске опсерваторије приметио је недостатак спиралне структуре код М87 и уочио „чудан раван зрак ... очигледно повезан са језгром танком линијом материје“. Зрак се најсјајније појављивио у близини галактичког центра.[9] Следеће године, супернова унутар М87 достигла је врхунац фотографске магнитуде од 21,5, мада се о овом догађају није било извештаја док руски астроном Инокенти А. Балановски није прегледао фотографске плоче 1922. године.[10][11]
Identification as a galaxy
Године 1922. амерички астроном Едвин Хабл је категорисао М87 као једну од светлијих глобуларних маглина, јер јој је недостајала било каква спирална структура, али као и спиралне маглине, чини се да припада породици негалактичких маглина.[12] Године 1926, он је произвео нову категоризацију, разликујући екстрагалактичке од галактичких маглина, од којих су прве независни звездани системи. М87 је класификован као тип елиптичне екстрагалактичке маглине без очигледног издужења (класа Е0).[13]
Године 1931. Хабл је описао М87 као члана јата Девица и дао привремену процену од 1,8 милиона парсека (5,9 милиона светлосних година) од Земље. Тада је то била једина позната елиптична маглина за коју су се могле видети појединачне звезде, мада је истакнуто да се на таквим растојањима не могу разликовати глобуларна јата од појединачних звезда.[14] У свом Царству маглина из 1936. године, Хабл испитује тадашњу терминологију; неки астрономи су вангалактичке маглине означили као спољне галаксије на основу тога што су били то звездани системи на великим удаљеностима од наше галаксије, док су други преферирали конвенционални термин екстрагалактичке маглине, јер је галаксија тада била синоним за Млечни пут.[15] Насавило се са означавањем М87 као екстрагалактичке маглине, бар до 1954.[16][17]
Савремена истраживања
Године 1947, идентификован је проминентни радио извор, Девица А, који се преклапао са локацијом М87.[18] Тај извор је потврђен као М87 до 1953. године, а као узрок предложен је линеарни релативистички млаз који излази из језгра галаксије. Овај млаз се протезао од језгра под позционим углом од 260° до угаоне удаљености од 20″ са угаоном ширином од 2″.[16] У периоду 1969–70 утврђена је да је снажна компонента радио емисије уско усклађена са оптичким извором млаза.[19] Године 1966, ракета Аероби 150 Америчке морнаричке истраживачке лабораторије идентификовала је Девицу X-1, први рендгенски извор у Девици.[20][21] Ракета Аероби, лансирана са лансирног центра Вајт Сандс 7. јула 1967. године, произвела је додатне доказе да је извор Девица X-1 радио галаксија М87.[22] Накнадна рентгенска посматрања HEAO 1 и Ајнштајнове опсерваторије показала су сложен извор који је обухватио активно галактичко језгро М87.[23] Међутим, постоји мало централне концентрације рендгенске емисије.[19]
Најближи NGC/IC објекти
Следећи списак садржи десет најближих NGC/IC објеката.[c]
Име | Удаљеност од NGC 4486 (угловних минута)[24][c] | Ректасцензија (J2000)[24] | Деклинација (астрономија) (J2000)[24] | Тип[24] |
---|---|---|---|---|
IC 3443 | 0,12 | 12h 31m 15,6s | +12° 19′ 56″ | елиптична галаксија (E-S0) |
NGC 4486A | 0,12 | 12h 30m 57,7s | +12° 16′ 16″ | елиптична галаксија (E2) |
NGC 4486B | 0,12 | 12h 30m 32,0s | +12° 29′ 26″ | елиптична галаксија (E0) |
NGC 4478 | 0,15 | 12h 30m 17,3s | +12° 19′ 43″ | елиптична галаксија (E2) |
NGC 4476 | 0,21 | 12h 29m 59,0s | +12° 20′ 55″ | елиптична галаксија (E-S0) |
IC 3463 | 0,32 | 12h 32m 5,0s | +12° 19′ 12″ | двострука звезда (*2) |
IC 3459 | 0,35 | 12h 31m 55,9s | +12° 10′ 29″ | неправилна галаксија (Im) |
IC 3440 | 0,37 | 12h 31m 5,1s | +12° 1′ 46″ | елиптична галаксија (E0) |
IC 3445 | 0,37 | 12h 31m 19,4s | +12° 44′ 16″ | елиптична галаксија (E?) |
IC 3457 | 0,37 | 12h 31m 51,4s | +12° 39′ 26″ | елиптична галаксија (E3) |
Види још
Напомене
- ^ "local universe" is not a strictly defined term, but it is often taken as that part of the universe out to distances between about 50 million to a billion light-years.[4][5][6]
Референце
- ^ Lambert, S. B.; Gontier, A.M. (јануар 2009). „On radio source selection to define a stable celestial frame”. Astronomy and Astrophysics. 493 (1): 317—323. Bibcode:2009A&A...493..317L. doi:10.1051/0004-6361:200810582 . CS1 одржавање: Формат датума (веза) See the tables in particular.
- ^ а б SIMBAD база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур
- ^ NASA/IPAC вангалактичка база података - NED, JPL, Caltech, Калифорнија http://nedwww.ipac.caltech.edu/
- ^ „The Local Universe”. International Astronomical Union Division H. University of Leiden. Архивирано из оригинала 23. 06. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Courtois, H. M.; Pomarède, D.; Tully, R. B.; et al. (август 2013). „Cosmography of the Local Universe”. The Astronomical Journal. 146 (3): 69. Bibcode:2013AJ....146...69C. S2CID 118625532. arXiv:1306.0091 . doi:10.1088/0004-6256/146/3/69. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Local Universe”. Department of Astronomy, University of Wisconsin-Madison. University of Wisconsin-Madison. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 1. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Basu, B.; Chattopadhyay, T.; Biswas, S. N. (2010). An Introduction to Astrophysics (2nd изд.). New Delhi: PHI Learning Pvt. Ltd. стр. 278. ISBN 978-81-203-4071-8.
- ^ Dreyer, J. L. E. (1888). „A New General Catalogue of Nebulae and Clusters of Stars, being the Catalogue of the late Sir John F.W. Herschel, Bart., revised, corrected, and enlarged”. Memoirs of the Royal Astronomical Society. 49: 1—237. Bibcode:1888MmRAS..49....1D.
- ^ Curtis, H. D. (1918). „Descriptions of 762 Nebulae and Clusters Photographed with the Crossley Reflector”. Publications of the Lick Observatory. 13: 9—42. Bibcode:1918PLicO..13....9C.
- ^ Hubble, E. (октобар 1923). „Messier 87 and Belanowsky's Nova”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 35 (207): 261—263. Bibcode:1923PASP...35..261H. doi:10.1086/123332 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Shklovskii, I. S. (август 1980). „Supernovae in Multiple Systems”. Soviet Astronomy. 24: 387—389. Bibcode:1980SvA....24..387S. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Hubble, E. P. (октобар 1922). „A general study of diffuse galactic nebulae”. The Astrophysical Journal. 56: 162—199. Bibcode:1922ApJ....56..162H. doi:10.1086/142698. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Hubble, E. P. (децембар 1926). „Extragalactic nebulae”. The Astrophysical Journal. 64: 321—369. Bibcode:1926ApJ....64..321H. doi:10.1086/143018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Hubble, E.; Humason, M. L. (јул 1931). „The Velocity-Distance Relation among Extra-Galactic Nebulae”. The Astrophysical Journal. 74: 43—80. Bibcode:1931ApJ....74...43H. doi:10.1086/143323. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Hubble, E. P. (1936). The realm of the nebulae. Mrs. Hepsa Ely Silliman Memorial Lectures, 25. New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300025002. OCLC 611263346. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)(pp. 16–17)
- ^ а б Baade, W.; Minkowski, R. (јануар 1954). „On the Identification of Radio Sources”. The Astrophysical Journal. 119: 215—231. Bibcode:1954ApJ...119..215B. doi:10.1086/145813. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Burbidge, G. R. (септембар 1956). „On Synchrotron Radiation from Messier 87”. The Astrophysical Journal. 124: 416—429. Bibcode:1956ApJ...124..416B. doi:10.1086/146237. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Stanley, G. J.; Slee, O. B. (јун 1950). „Galactic Radiation at Radio Frequencies. II. The Discrete Sources”. Australian Journal of Scientific Research A. 3 (2): 234—250. Bibcode:1950AuSRA...3..234S. doi:10.1071/ch9500234. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б Turland, B. D. (фебруар 1975). „Observations of M87 at 5 GHz with the 5-km telescope”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 170 (2): 281—294. Bibcode:1975MNRAS.170..281T. doi:10.1093/mnras/170.2.281 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Drake, S. A. „A Brief History of High-Energy Astronomy: 1965–1969”. NASA HEASARC. Архивирано из оригинала 14. 5. 2012. г. Приступљено 28. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Charles, P. A.; Seward, F. D. (1995). Exploring the X-ray universe. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. стр. 9. ISBN 978-0-521-43712-7.
- ^ Bradt, H.; Naranan, S.; Rappaport, S.; Spada, G. (јун 1968). „Celestial Positions of X-ray Sources in Sagittarius”. The Astrophysical Journal. 152 (6): 1005—1013. Bibcode:1968ApJ...152.1005B. doi:10.1086/149613. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Lea, S. M.; Mushotzky, R.; Holt, S. S. (новембар 1982). „Einstein Observatory solid state spectrometer observations of M87 and the Virgo cluster”. Astrophysical Journal, Part 1. 262: 24—32. Bibcode:1982ApJ...262...24L. doi:10.1086/160392. hdl:2060/19820026438 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б в г Rezultati za NGC 4486. „NASA/IPAC Extragalactic Database”.
Литература
- Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у овом фајлу са објашњењем на овој страници
- SIMBAD база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур
- (језик: енглески) Steinicke, Wolfgang (2007), Jakiel, Richard, ур., Galaxies and How to Observe Them, Springer, ISBN 978-1852337520
- (језик: енглески) R. J. Buta; H. G. Corwin, Jr.; S. C. Odewahn (2007). The de Vaucouleurs Atlas of Galaxies. Cambridge: Cambridge University. ISBN 978-0521820486.
- (језик: енглески) Sinnott, R. W. (1988). NGC 2000.0: The Complete New General Catalogue and Index Catalogues of Nebulae and Star Clusters. Sky Publishing. ISBN 978-0-933346-51-2.
Спољашње везе
- Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката
- SIMBAD база података
- Месје 87 на сајту Енциклопедија Британика
- Messier 87, SEDS Messier pages
- ESA/Hubble images of M87
- Месје 87 на WikiSky: DSS2, SDSS, GALEX, IRAS, Hydrogen α, X-Ray, Astrophoto, Sky Map, Чланци и слике
- Solar elemental abundances
- п
- р
- у
- М1
- М2
- М3
- М4
- М5
- М6
- М7
- М8
- М9
- М10
- М11
- М12
- М13
- М14
- М15
- М16
- М17
- М18
- М19
- М20
- М21
- М22
- М23
- М24
- М25
- М26
- М27
- М28
- М29
- М30
- М31
- М32
- М33
- М34
- М35
- М36
- М37
- М38
- М39
- М40
- М41
- М42
- М43
- М44
- М45
- М46
- М47
- М48
- М49
- М50
- М51
- М52
- М53
- М54
- М55
- М56
- М57
- М58
- М59
- М60
- М61
- М62
- М63
- М64
- М65
- М66
- М67
- М68
- М69
- М70
- М71
- М72
- М73
- М74
- М75
- М76
- М77
- М78
- М79
- М80
- М81
- М82
- М83
- М84
- М85
- М86
- М87
- М88
- М89
- М90
- М91
- М92
- М93
- М94
- М95
- М96
- М97
- М98
- М99
- М100
- М101
- М102
- М103
- М104
- М105
- М106
- М107
- М108
- М109
- М110