Олово(II) ацетат
 | |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив Олово(II)-ацетат | |
| Системски IUPAC назив Олово(II)-етаноат | |
| Други називи плумбо-ацетат, оловни шећер | |
| Идентификација | |
| |
| ECHA InfoCard | 100.005.551 |
| MeSH | Lead+acetate |
| Својства | |
| Pb(C2H3O2)2 | |
| Моларна маса | 325,29 g/mol (анхидрован) 379.33 g/mol (трихидрат) |
| Агрегатно стање | Бели или безбојан прах, кристали у облику цветова |
| Густина | 2,55 g/cm3, основно стање-трихидрат |
| Тачка топљења | 75 °C |
| Тачка кључања | 100 °C |
Растворљивост у води | 60 g/100 mL |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | моноклинична |
| Опасности | |
| Главне опасности | Неуротоксин, вероватно изазива рак код људи |
| NFPA 704 |  1 3 0 |
| Тачка паљења | не гори |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Олово-ацетат је со олова чија је хемијска формула Pb(CH3COO)2.
Добијање
Добија се кувањем оловне глеђи са сирћетном киселином, а потом кристализацијом добијеног производа. Тако се добијају бели кристали.[1]
Својства
Познат је под називом оловни шећер. Иако је слатког укуса, веома је отрован. Раствара се у води (46 грама у 100 грама воде на температури од 15°).[1]
Употреба
Употребљава се у медицини и у лабораторији за добијање других једињења олова.[1]
Извори
- ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
Спољашње везе
Портал:
Хемија
Олово(II) ацетат на Викимедијиној остави.
