Пливање на Летњим олимпијским играма 2020 — 100 м леђно за мушкарце
Пливање на Играма XXXII Олимпијаде Токио 2020. | ||||
---|---|---|---|---|
Слободни стил | ||||
50 метара | мушкарци | жене | ||
100 метара | мушкарци | жене | ||
200 метара | мушкарци | жене | ||
400 метара | мушкарци | жене | ||
800 метара | мушкарци | жене | ||
1.500 метара | мушкарци | жене | ||
Леђни стил | ||||
100 метара | мушкарци | жене | ||
200 метара | мушкарци | жене | ||
Прсни стил | ||||
100 метара | мушкарци | жене | ||
200 метара | мушкарци | жене | ||
Делфин стил | ||||
100 метара | мушкарци | жене | ||
200 метара | мушкарци | жене | ||
Мешовити стил | ||||
200 метара | мушкарци | жене | ||
400 метара | мушкарци | жене | ||
Штафете | ||||
4×100 м слободно | мушкарци | жене | ||
4×200 м слободно | мушкарци | жене | ||
4×100 м мешовито | мушкарци | жене | ||
Мешовите штафете | ||||
4×100 м мешовито | микс | |||
Пливачки маратон | ||||
10 километара | мушкарци | жене |
Пливачке трке у дисциплини 100 метара леђним стилом за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2020. одржане су 25. јула (квалификације), 26. јула (полуфинала) и 27. јула (финале) 2021. у Олимпијском базену у Токију. Било је то 26. такмичење у овој дисциплини у историји Олимпијских игара од премијерне трке на 100 јарди на Олимпијским играма 1904. у Сент Луису.
Учестовао је 41 такмичар из 30 земаља, а само такмичење се одвијало у три дела који су чиниле квалификације, полуфинала и финале.
Титулу олимпијског победника у овој дисциплини освојио је руски репрезентативац Јевгениј Рилов који је у финалу испливао време новог европског рекорда од 51,98 секунди. Уједно је то била и прва златна медаља за Русији у историји у овој дисциплини. Сребрну медаљу је освојио други руски представник Климент Колесњиков, док је бранилац олимпијског злата из Рија 2016. Рајан Марфи освојио бронзу.
Освајачи медаља
Резултат | Резултат | Резултат | |||
---|---|---|---|---|---|
Јевгениј Рилов (RUS) | 51,98 | Климент Колесњиков (RUS) | 52,00 | Рајан Марфи (USA) | 52,19 |
Рекорди
Уочи почетка трка у овој дисциплини важили су следећи светски и олимпијски рекорди:
Светски рекорд СР | Рајан Марфи | 51,85 | Рио де Жанеиро (Бразил) | 13. август 2016. |
Олимпијски рекорд ОР | Рајан Марфи | 51,85 | Рио де Жанеиро (Бразил) | 13. август 2016. |
Квалификационе норме
Квалификациона олимпијска норма за учешће у овој дисциплини је била 53,85 секунди и сви пливачи који су у квалификационом периоду испливали трку у овом времену су се директно квалификовали. Свака појединачна земља је могла да пријави максимално два такмичара са испуњеном квалификационом нормом. Олимпијска Б норма или олимпијско селекционо време је износило 55,47 секунди и преко њега је могао да се квалификује само по један пливач по држави. Један мањи део учесника је обезбедио свој наступ на ОИ преко специјалних позивница МОК-а и ФИНА-е.[1]
Резултати квалификација
Квалификационе трке на 100 метара леђним стилом су одржане у вечерњем делу програма 25. јула 2021. са почетком од 19:51 часова по локалном времену. У квалификацијама је наступио 41 пливача из 30 земаља. Пливало се у 6 квалификационих трка, а директан пласман у полуфинале остварило је 16 пливача са најбољим временима квалификација.[2]
Плас. | Трка | Стаза | Пливач | НОК | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 5 | 4 | Климент Колесњиков | Русија* | 52,15 | КВ |
2. | 5 | 3 | Томас Чекон | Италија | 52,49 | КВ НР |
3. | 4 | 4 | Сју Ђају | Кина | 52,70 | КВ |
4. | 5 | 5 | Мич Ларкин | Аустралија | 52,97 | КВ |
5. | 5 | 2 | Рјосуке Ирије | Јапан | 52,99 | КВ |
6. | 6 | 2 | Јоан Ндоај Бруар | Француска | 53,13 | КВ |
7. | 6 | 4 | Јевгениј Рилов | Русија* | 53,22 | КВ |
6 | 5 | Рајан Марфи | Сједињене Америчке Државе | 53,22 | КВ | |
9. | 5 | 6 | Уго Гонзалез | Шпанија | 53,45 | КВ |
10. | 4 | 3 | Меван Томак | Француска | 53,49 | КВ |
11. | 4 | 6 | Гиљерме Гвидо | Бразил | 53,65 | КВ |
12. | 6 | 6 | Роберт Глинца | Румунија | 53,67 | КВ |
13. | 4 | 7 | Ајзак Купер | Аустралија | 53,73 | КВ |
14. | 3 | 5 | Марек Улрих | Немачка | 53,74 | КВ |
15. | 4 | 5 | Хантер Армстронг | Сједињене Америчке Државе | 53,77 | КВ |
6 | 3 | Апостолос Христу | Грчка | 53,77 | КВ | |
17. | 4 | 2 | Лук Гринбенк | Уједињено Краљевство | 53,79 | |
5 | 7 | Симоне Сабиони | Италија | 53,79 | ||
19. | 6 | 7 | Маркус Тормајер | Канада | 53,80 | |
20. | 3 | 8 | Гиљермр Басето | Бразил | 53,84 | |
5 | 8 | Ли Џухо | Јужна Кореја | 53,84 | ||
22. | 3 | 2 | Ке Џенгвен | Сингапур | 53,94 | |
23. | 2 | 6 | Кацпер Стоковски | Пољска | 53,99 | |
24. | 5 | 1 | Питер Кутзе | Јужноафричка Република | 54,05 | |
25. | 3 | 4 | Оле Брауншвајг | Немачка | 54,14 | |
26. | 6 | 1 | Кол Прат | Канада | 54,27 | |
27. | 3 | 6 | Срихари Натараџ | Индија | 54,31 | |
28. | 2 | 2 | Франсиско Сантос | Португалија | 54,35 | НР |
29. | 4 | 8 | Адам Телегди | Мађарска | 54,42 | |
30. | 2 | 5 | Јан Чејка | Чешка | 54,69 | |
31. | 3 | 7 | Јаков Тумаркин | Израел | 54,81 | |
32. | 2 | 3 | Дилан Картер | Тринидад и Тобаго | 54,82 | |
33. | 3 | 1 | Микита Цмих | Белорусија | 54,88 | |
34. | 1 | 4 | Мердан Атајев | Туркмeнистан | 55,24 | |
35. | 3 | 3 | Бернхард Рајцхамер | Аустрија | 55,26 | |
36. | 2 | 4 | Михаел Лајтаровски | Израел | 55,34 | |
37. | 2 | 7 | Калојан Лефтеров | Бугарска | 55,60 | |
38. | 4 | 1 | Данијел Мартин | Румунија | 56,91 | |
39. | 1 | 5 | Габријел Кастиљо | Боливија | 58,24 | |
40. | 1 | 3 | Херинијаво Расолоњатово | Мадагаскар | 59,81 | |
— | 6 | 8 | Ричард Бохуш | Мађарска | ДСК |
Резултати полуфинала
Полуиналне трке су пливане 26. јула у јутарњем делу програма са почетком од 11:31 часова по локалном времену, а пласман у финале остварило је осам пливаче са најбољим резултатима.[3]
Плас. | Трка | Стаза | Пливач | НОК | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | 6 | Рајан Марфи | Сједињене Америчке Државе | 52,24 | КВ |
2. | 2 | 4 | Климент Колесњиков | Русија* | 52,29 | КВ |
3. | 1 | 5 | Мич Ларкин | Аустралија | 52,76 | КВ |
4. | 1 | 4 | Томас Чекон | Италија | 52,78 | КВ |
5. | 2 | 6 | Јевгениј Рилов | Русија* | 52,91 | КВ |
6. | 2 | 5 | Сју Ђају | Кина | 52,94 | КВ |
7. | 2 | 2 | Уго Гонзалез | Шпанија | 53,05 | КВ |
8. | 1 | 7 | Роберт Глинца | Румунија | 53,20 | КВ |
9. | 2 | 3 | Рјосуке Ирије | Јапан | 53,21 | |
2 | 8 | Хантер Армстронг | Сједињене Америчке Државе | 53,21 | ||
11. | 1 | 8 | Апостолос Христу | Грчка | 53,41 | |
12. | 2 | 1 | Ајзак Купер | Аустралија | 53,43 | |
13. | 1 | 1 | Марек Улрих | Немачка | 53,54 | |
14. | 1 | 2 | Меван Томак | Француска | 53,62 | |
15. | 2 | 7 | Гиљерме Гвидо | Бразил | 53,80 | |
— | 1 | 3 | Јоан Ндоај Бруар | Француска | ДСК |
Резултати финала
Финална трка је пливане у 27. јула, у јутарњем делу програма са почетком од 10:59 часова по локалном времену.[4]
Плас. | Стаза | Пливачи | НОК | Време | Нап. |
---|---|---|---|---|---|
2 | Јевгениј Рилов | Русија* | 51,98 | KР | |
5 | Климент Колесњиков | Русија* | 52,00 | ||
4 | Рајан Марфи | Сједињене Америчке Државе | 52,19 | ||
4. | 6 | Томас Чекон | Италија | 52,30 | НР |
5. | 7 | Сју Ђају | Кина | 52,51 | |
6. | 1 | Уго Гонзалез | Шпанија | 52,78 | |
7. | 3 | Мич Ларкин | Аустралија | 52,79 | |
8. | 8 | Роберт Глинца | Румунија | 52,95 |
Види још
Референце
- ^ „Tokyo 2020 – FINA Swimming Qualification System” (PDF). Tokyo 2020. FINA. Архивирано из оригинала (pdf) 23. 03. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2021.
- ^ „Званични резултати квалификација” (PDF). Tokyo 2020. FINA. Архивирано из оригинала (pdf) 02. 08. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021.
- ^ „Званични резултати полуфинала” (PDF). Tokyo 2020. FINA. Архивирано из оригинала (pdf) 21. 08. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021.
- ^ „Званични резултати финала” (PDF). Tokyo 2020. FINA. Архивирано из оригинала (pdf) 21. 08. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021.
Спољашње везе
- п
- р
- у
- 1904: Валтер Брак (НЕМ)
- 1908: Арно Биберштајн (НЕМ)
- 1912: Хари Хебнер (САД)
- 1920: Ворен Киалоха (САД)
- 1924: Ворен Киалоха (САД)
- 1928: Џорџ Коџак (САД)
- 1932: Масаџи Кијокава (ЈАП)
- 1936: Адолф Кифер (САД)
- 1948: Ален Стак (САД)
- 1952: Јоши Ојакава (САД)
- 1956: Дејвид Тил (АУС)
- 1960: Дејвид Тил (АУС)
- 1968: Роланд Матес (ДДР)
- 1972: Роланд Матес (ДДР)
- 1976: Џон Нејбер (САД)
- 1980: Бенгт Барон (ШВЕ)
- 1984: Рик Кери (САД)
- 1988: Даичи Сузуки (ЈАП)
- 1992: Марк Тувксбери (КАН)
- 1996: Џеф Роус (САД)
- 2000: Лени Крејцелбург (САД)
- 2004: Арон Пирсол (САД)
- 2008: Арон Пирсол (САД)
- 2012: Мет Гриверс (САД)
- 2016: Рајан Марфи (САД)
- 2020: Јевгениј Рилов (РУС)