25. мај

25. мај (25.5) је 145. дан године по грегоријанском календару (146. у преступној години). До краја године има још 220 дана.

• 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања.
• 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816.
• 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.
• 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности.
• 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.
• 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит.
• 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем.
• 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.
• 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.
• 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга.
• 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел.
• 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
• 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри.
• 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион "DC-10" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.
• 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.
• 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.
• 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије.
• 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945—46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши.
• 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства.
• 1995 —
  • Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна.
  • Масакр на Тузланској капији. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено.
• 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила.
• 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу.
• 2001 —
  • Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље.
  • Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.
• 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.
• 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

• 1803 — Ралф Волдо Емерсон, амерички филозоф, есејиста и песник, духовни вођа трансценденталиста. (прем. 1882)^[1]
• 1856 — Луј Франше д’Епере, француски маршал. (прем. 1942)^[2]
• 1887 — Драгиша Брашован, српски архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (прем. 1965)^[3]
• 1889 — Игор Сикорски, руско-амерички конструктор авиона и хеликоптера. (прем. 1972)^[4]
• 1914 — Слободан Принцип Сељо, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1942)^[5]
• 1921 — Џек Стајнбергер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем. 2020)^[6]
• 1925 — Џин Крејн, америчка глумица. (прем. 2003)^[7]
• 1925 — Олга Адам, југословенска и српска позоришна глумица и спикерка. (прем. 2012)^[8]
• 1929 — Беверли Силс, америчка оперска певачица. (прем. 2007)^[9]
• 1939 — Дикси Картер, америчка глумица и певачица. (прем. 2010)^[10]
• 1939 — Ијан Макелен, енглески глумац.^[11]
• 1939 — Тибор Варади, српски правник, пензионисани професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, професор емеритус Централноевропског универзитета у Будимпешти и Универзитета Емори у Атланти.^[12]
• 1942 — Зоран Гајић Гроздинац, српски певач народне музике. (прем. 1997)
• 1944 — Френк Оз, амерички глумац, луткар, редитељ и продуцент.^[13]
• 1947 — Џеки Вивер, аустралијска глумица.^[14]
• 1948 — Клаус Мајне, немачки музичар, најпознатији као певач групе Scorpions.^[15]
• 1953 — Данијел Пасарела, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.^[16]
• 1953 — Гаетано Ширеа, италијански фудбалер. (прем. 1989)^[17]
• 1958 — Пол Велер, енглески музичар.^[18]
• 1963 — Мајк Мајерс, канадски глумац, комичар, сценариста и продуцент.^[19]
• 1964 — Реј Стивенсон, северноирски глумац. (прем. 2023)^[20]
• 1965 — Зоран Јовановић, српски кошаркаш.^[21]
• 1969 — Ен Хејч, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња. (прем. 2022)^[22]
• 1971 — Џастин Хенри, амерички глумац.^[23]
• 1972 — Октејвија Спенсер, америчка глумица и продуценткиња.^[24]
• 1973 — Моли Симс, америчка глумица и модел^[25]
• 1976 — Килијан Мерфи, ирски глумац.^[26]
• 1976 — Итан Супли, амерички глумац.^[27]
• 1983 — Марселињо Уертас, бразилско-италијански кошаркаш.^[28]
• 1984 — Карла Кокс, чешка порнографска глумица.^[29]
• 1984 — Унур Бирна Вилхјаулмсдоутир, исландска глумица и модел, најпознатија као Мис Исланда и Мис света (2005).
• 1985 — Демба Ба, сенегалски фудбалер.^[30]
• 1987 — Сања Дамњановић, српска рукометашица.
• 1990 — Немања Милић, српски фудбалер.^[31]
• 1991 — Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш.^[32]
• 1993 — Норман Пауел, амерички кошаркаш.^[33]
• 1998 — Анастасија Ражнатовић, српска певачица.
• 1999 — Брек Бесинџер, америчка глумица.^[34]
• 1999 — Тијана Филиповић, српска фудбалерка.^[35]
• 2000 — Ли Џенг, кинески скакач у воду.^[36]

• 1939 — Френк Дајсон, енглески астроном. (рођ. 1868)^[37]
• 1943 — Ђурђелина Ђука Динић, текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ. 1914)
• 1995 — Крешимир Ћосић, југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. (рођ. 1948)^[38]
• 2000 — Франсис Ледерер, чешки позоришни и филмски глумац. (рођ. 1899)^[39]
• 2001 — Алберто Корда, кубански фотограф. (рођ. 1928)
• 2010 — Ерих Кош, српски књижевник, преводилац и академик. (рођ. 1913)^[40]
• 2020 — Џорџ Флојд, Афроамериканац који је умро током лишавања слободе^[41]

• Међународни празници
  • Дан пешкира
• Српска православна црква слави:
  • свештеномученике Викентија Крџића, митрополита скопског и игумана манастира Свети Прохор Пчињски, Владимира Протића^[42]
  • Светог Епифанија - епископа кипарског.
  • Светог Германа - патријарха цариградског
  • Светог мученика Панкратија
• Дан младости
• Дан Африке

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума