Antimineralokortikoid
Antimineralokortikoid (aldosteronski antagonist) je diuretički lek koji ometa dejstvo aldosterona na mineralokortikoidnim receptorima. Ova grupa lekova se često koristi kao pomoćna terapija, u kombinaciji sa drugim lekovima, za tretman hroničnog zatajenja srca. Spironolakton, prvi član ove klase, se takođe koristi za lečenje hiperaldosteronizma (uključujući Konov sindrom) i ženskog hirsutizma.
Mehanizam dejstva
Aldosteronski antagonisti imaju afinitet za mineralokortikoidni receptor. Antagonizam tog receptora inhibira resorpciju natrijuma u prikupljajućim kanalima nefrona u bubrezima. Time se ometa razmena natrijuma i kalijuma, redukuje urinarno izlučivanje kalijuma i u manjoj meri povišava izlučivanje vode (diureza).[1]
Primeri
Deo članova ove klase koji su u kliničkoj upotrebi je:
- Spironolakton
- Eplerenon - ima veću specifičnost od spironolaktona
- Kanrenon (kanrenoat kalijum)
- Prorenon (prorenoat kalijum)
- Meksrenon (meksrenoat kalijum)
Povezano
- Mineralokortikoid
- Kortikosteroid
- Antiglukokortikoid
Reference
- ↑ Rossi S, editor. Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook; 2006.
Spoljašnje veze
- MeSH Aldosterone+Antagonists
- MeSH lista agensa 82000451
- p
- r
- u
Antihipertenzivi: diuretici (C03)
(izuzev EK)
KA inhibitor (u PT) | |
|---|---|
Tiazidu slični (prvenstveno DCT) | Kinetazon • Klopamid • Hlortalidon • Mefrusid • Klofenamid • Metolazon • Metikran • Ksipamid • Indapamid • Kloreksolon • Fenkizon |
(u CD)
| |||||
