Европско првенство у атлетици у дворани 1990 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 21. Европском првенству у атлетици у дворани 1990. године одржано је 4. марта. у Глазгову (Уједињено Краљевство).

Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1989. у Будимпешти бранио је Дитмар Мегенбург из Западне Немачке.

Земље учеснице

Учествовала су 17 скакача увис из 12 земаља.

  1. Бугарска Бугарска (1)
  2. Чехословачка Чехословачка (2)
  3. Данска Данска (1)
  4. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (2)
  5. Мађарска Мађарска (1)
  6. Норвешка Норвешка (1)
  7. Пољска Пољскаа (1)
  8. Румунија Румунија (1)
  9. Совјетски Савез Совјетски Савез (1)
  10. Шпанија Шпанија (2)
  11. Турска Турска (1)
  12. Њемачка Западна Немачка (2)

Рекорди

[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1990.
Светски рекорд [2] Хавијер Сотомајор  Куба 2,43 Будимпешта,
Мађарска
4. март 1989.
Европски рекорд Карло Тренхард  Западна Немачка 2,42 Западни Берлин,
Западна Немачка
26. фебруар 1988.
Рекорди европских првенстава Патрик Шеберг  Шведска 2,39 Будимпешта, Мађарска 5. март 1988.
Најбољи светски резултат сезоне у дворани Хавијер Сотомајор  Куба 2,37 Зимерат,
Западна Немачка
29. јануар 1990.
Најбољи европски резултат сезоне у дворани Ралф Сон  Западна Немачка 2,37 Зимерат,
Западна Немачка
29. јануар 1990
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1990.
Нових рекорда није било.

Најбољи европски резултати у 1990. години

Десет најбољи европски такмичари у скоку увис у дворани 1990. године пре почетка првенства (18. фебруара 1989), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[3][4]

1. Ралф Сон  Западна Немачка 2,36 23. фебруар 1. СРЛ
2. Генадиј Авдјенко  Совјетски Савез 2,35 21. јануар 2. СРЛ
Сорин Матеј  Румунија 9. фебруар
4. Карло Тренхард  Западна Немачка 2,34 2, фебруар =5. СРЛ
Алексеј Јемелин  Совјетски Савез 4. фебруар
Атрур Партика  Пољска 9. фебруар
Далтон Грант  Уједињено Краљевство 11. јануар
8. Рудолф Поварницин  Совјетски Савез 2,33 23. фебруар 9. СРЛ
9. Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 2,31 2, фебруар =10. СРЛ
Игор Паклин  Совјетски Савез
Сергеј Малченко 4. фебруар
Владимир Корњенко
Роберт Руфини  Чехословачка 14. фебруар
Артуро Орттиз  Шпанија 18. фебруар

Такмичари чија су имена подебљана учествују на ЕП 1990.

Освајачи медаља

Артур Партика
Пољска Пољска
Артуро Орттиз
Шпанија Шпанија
Герд Нагел
Западна Немачка Западна Немачка,
Дитмар Мегенбург
Западна Немачка Западна Немачка

Резултати

Финале

[5]

Пласман Атлетичар Земља ЛР ЛРС Резултат Белешка
Артур Партика Пољска Пољска 2,34 2,34 2,33
Артуро Орттиз Шпанија Шпанија 2,31 2,31 2,30
Герд Нагел Западна Немачка Западна Немачка 2,36 2,36 2,30
Дитмар Мегенбург Западна Немачка Западна Немачка 2,39 2,31 2,30
5. Георги Даков Бугарска Бугарска 2,30 2,27 ЛРСд
6. Микаел Маикелсен Данска Данска 2,27 НРд
7. Ралф Сон Западна Немачка Западна Немачка 2,36 2,36 2,24
Далтон Грант Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,35 2,34 2,24
9. Рудолф Поварницин Совјетски Савез Совјетски Савез 2,33 2,27 2,24
10. Роберт Руфини Чехословачка Чехословачка 2,32 2,31 2,24
11. Здењек Кубиста Чехословачка Чехословачка 2,27 2,27 2,19
Петер Дојч Мађарска Мађарска 2,27 2,27 2,20
Густаво Бекер Шпанија Шпанија 2,20
14. Хакон Семблом Норвешка Норвешка 2,15
15. Ченгиз Акалан Турска Турска 2,10
16. Џон Хофман Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,28 2,05
Сорин Матеј Румунија Румунија 2,36 2,35 БП

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 21. Европског првенства у дворани 1970—1990.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Западна Немачка 6 6 6 18
2.  Совјетски Савез 5 4 3 12
3.  Мађарска 3 2 1 6
4.  Шведска 3 0 1 4
5.  Пољска 2 2 2 6
6.  Чехословачка 1 1 1 3
7.  Швајцарска 1 0 2 3
8,  Источна Немачка 0 3 0 3
9.  Уједињено Краљевство 0 1 1 2
 Француска 0 1 0 1
 Шпанија 0 1 0 1
12.  Румунија 0 0 3 3
13.  Белгија 0 0 1 1
 Грчка 0 0 1 1
 Холандија 0 0 1 1
Укупно {15} 21 21 23 65

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1, Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 5 1 2 8
2. Иштван Мајор  Мађарска 3 1 0 4
3. Патрик Шеберг  Шведска 3 0 0 3
4. Владимир Јашенко  Совјетски Савез 2 0 0 2
5. Карло Тренхард  Западна Немачка 1 4 0 5
6. Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
Јацек Вшола  Пољска 1 1 0 2
8. Роланд Далхојзер  Швајцарска 1 0 2 3
9. Владимир Мали  Чехословачка 1 0 1 2
10. Ролф Бајлшмит  Источна Немачка 0 2 0 2
11. Ендре Келемен  Мађарска 0 1 1 2
Јири Тармак  Совјетски Савез 0 1 1 2

| |

|}

Види још

Референце

  1. ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018. 
  2. ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
  3. ^ Европска ранг листа скока увис у дворани 1990. ИААФ
  4. ^ Светска ранг листа скакача увис у дворани 1990. (ИААФ).
  5. ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1990. на сајту maik-richter.de

Спољашње везе

  • Комплетни резултати са ЕПд 1990. сајт maik-richter.de
  • Резултати ЕПд 1990 на сајту todor66.com
  • Европско првенство у дворани 1990. на сајту ЕАА.
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици
На отвореном
У дворани
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици у дворани 1990.
Мушкарци
  • 60 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1500 м
  • 3.000 м
  • 60 м препоне
  • 5.000 м ходање
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
Жене
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023