Европско првенство у атлетици на отвореном 1962 — скок увис за жене

Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици 1962. одржано је 13. и 14. септембра у Београду на стадиону ЈНА.

Титулу освојену у Стокхолму 1958, одбранила је Јоланда Балаш из Румуније.

Земље учеснице

Учествовало је 14 такмичарки из 10 земаља.

  1. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (1)
  2. Мађарска Мађарска (1)
  3. Њемачка Немачка (3)
  4. Пољска Пољска (1)
  5. Румунија Румунија (1)
  6. Совјетски Савез СССР (1)
  7. Турска Турска (1)
  8. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (3)
  9. Финска Финска (1)
  10. Холандија Холандија (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1962.
Светски рекорд Јоланда Балаш  Румунија 1,91 Букурешт, Румунија 16. јул 1961
Европски рекорд Јоланда Балаш  Румунија 1,91 Букурешт, Румунија 16. јул 1961
Рекорди европских првенстава Јоланда Балаш  Румунија 1,77 Стокхолм, Шведска 21. август 1958.
Рекорди после завршетка Европског првенства 1962.
Рекорди европских првенстава Јоланда Балаш  Румунија 1,83 Београд, Југославија 14. септембар 1962.

Освајачи медаља

Победница Јоланда Балаш
Јоланда Балаш
Румунија Румунија
Олга Гере
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Линда Кловлес
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за улазак у финале била 1,67 м (КВ), коју су прескочиле 4 такмичарке, док се осталих 8 квалификовало на основу постигнутог резултата (кв)[1][2]

Пласман Атлетичарка Земља Резултат Белешке
1. Јоланда Балаш Румунија Румунија 1,67 КВ
2. Олга Гере Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 1,67 КВ
3. Тајсија Ченчик Совјетски Савез СССР 1,67 КВ
4. Линда Кловлес Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,67 КВ
5. Дороти Ширли Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,64 кв
6. Лена Карна Финска Финска 1,64 кв
7. Јарослава Бледа Пољска Пољска 1,64 кв
8. Хајди Хумел Њемачка Немачка 1,64 кв
9. Frances Slaap Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,64 кв
10. Дорис Валтер Њемачка Немачка 1,61 кв
11. Nel Zwier Холандија Холандија 1,61 кв
12. Ева Михаљфи Мађарска Мађарска 1,61 кв
13. Ерика Штресенројтер Њемачка Немачка 1,61
14. Џанел Конвур Турска Турска 1,50

Финале

Пласман Атлетичарка Држава Резултат Белешке
Јоланда Балаш Румунија Румунија 1,83 РЕП
Олга Гере Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 1,76 НР
Линда Кловлес Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,73
4. Дороти Ширли Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,67
5. Дорис Валтер Њемачка Немачка 1,67
6. Тајсија Ченчик Совјетски Савез СССР 1,64
7. Јарослава Бједа Пољска Пољска 1,64
8. Хајди Хумел Њемачка Немачка 1,64
9. Frances Slaap Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1,64
=10. Лена Карна Финска Финска 1,61
=10. Nel Zwier Холандија Холандија 1,61
12. Ева Михаљфи Мађарска Мађарска 1,61

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 7. Европског првенства 1938—1962.[3]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Уједињено Краљевство 2 1 2 5
2.  Румунија 2 1 0 3
3.  Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
5.  Совјетски Савез 0 2 1 3
6.  Холандија 0 1 0 1
 Југославија 0 1 0 1
8.  Данска 0 0 1 1
 Чехословачка 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
Укупно {10} 6 6 6 18

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичар Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3

Референце

  1. ^ Резултати скакачица увис
  2. ^ Резултети скока увис на извештају ЕАА стр 396.
  3. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023